ЦРКВА У ТРНОВУ

Посвећена Св.великомученику Георгију, изграђена је 1886.године, а први свештеник у овој парохији је био Ристо Максимовић.Поред цркве, направљена је и парохијска кућа.Дијелом 19. и током 20.вијека црква је преживјела многе буре и олује, међу којима су два свјетска и један грађански рат.

Љетопис цркве је изгорио, те нема података како се одвијао вјерски живот у Трнову током аустријске владавине.У току првог свјетског рата, црква је оштећена и однесена су звона.1920.године извршене су оправке, а годину касније је постављено и звоно.Током 1943.године црква је оскрнављена, попаљена архива, поломљене иконе и уништен иконостас.По ослобођењу 1945.године, народ је кренуо из „пепела“ да обнавља своје светиње.Послијератни свештеник који је службовао, био је Драгољуб Јанковић.Црквени одбор са свештеником Јанковићем је кренуо у обнову богомоље.Изнутра је оправљена и окречена, спољашња фасада обновљена, постављена метална ограда и лимени кров.На мјесто предсједника црквеног одбора постављен је Божо Поповић.

Нови радови на цркви су започели 1976., јер је годину дана прије народ са црквеним одбором одлучио да замијени лимени кров бакарним, затим куполу и да подигне звоник у висину за 3 м.У том периоду свештеничку дужност вршио је Недељко Поповић са љубављу као прави Христов пастир и у складу своје пастирске заклетве, због чега је био омиљен у народу. Почетком рата 1992.године је страдао, а црква и парохијски дом запаљени. Од 1996.- 1999.године црква и дом су обновљени вољом народа и са свештеником Чедом Ђуреиновићем, те донаторским и другим средствима.Црква је освештана 03.октобра 1999.године са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског господина Николаја. Службу у овој цркви данас обавља јереј Његослав Јелисић .

ЦРКВА У КИЈЕВУ

Црква је посвећена пророку Св. Илији, саграђена је 2008.године донаторским средствима, освештана је и припада Црквеној општини Војковићи, а службу у овој цркви обавља протјереј Чедо Ђуреиновић .

ЏАМИЈА У ТРНОВУ

Џамија у Трнову је саграђена 1565.године од стране добротвора – вакифа Муслихуддина. Састојала се од простора џамије са галеријом наткривеног тријема са дрвеном мунаром. У протеклом периоду неколико пута је обнављана, тријем је зазидан, порушена је дрвена мунара и дозидана камена са бакарним поковом.

Двориште – харем џамије било је ограђено каменим зидом са улазном капијом, а са вањске стране зида је камена јавна чесма. Током рата 1992-1995. џамија је до темеља била порушена. Са реконструкцијом рушевина почело се 2003. године захваљујући донаторским средствима у новцу, материјалу и добровољном раду грађана Трнова, људи добре воље и разних институција.

Пројектом реконструкције цјелокупног локалитета џамије поново се успоставила ограда харема са зидом. Објекат џамије састоји се од улазног тријема са дрвеним софама из којег се улази у молитвени дио простора џамије. У сутерену је просторија за обредно чишћење вјерника – абдестхана, а преко вањских степеница џамије долази се на галерију-махфил, гдје је и улаз у мунару, чија је висина 26,5 метара. Улаз у двориште испред објекта је ограђен зидом са стрехом од каналице на дрвеној конструкцији. Вакуфску имовину џемата чине џамија с имамском кућом и месџиди у Туровима, Годињи, Грачаници и Требечају.

Имами у џемату били су: хафиз Смаил еф. Махмутовић, Беган еф. Линдов, Халил еф. Милишић, Сабит еф. Смајловић, Мујо еф. Берило, Хазим еф. Крупалија, хафиз Мидхат еф. Сејфић

Садашњи имам је Абдулах ефендија Дедић.

ЏАМИЈА У КИЈЕВУ

Џамија у Кијеву је три пута грађена како пише на плочи на самом улазу у џамију и то 1571., 1971., те 2007. године. У 16. вијеку је прво изграђена у старом дијелу Кијева, а четири вијека касније премјештена је у заселак Хаџиће, гдје се и данас налази.

Током ратних дешавања срушена је октобра 1992.год., а поново је изграђена у периоду 2002-2007. године. У дворишту објекта је саграђена фонтана 2008. год. средствима мјештана Кијева, Опћине Трново, Општине Трново, Града Сарајева, виших нивоа власти, те многобројних људи добре воље. Вакуфску имовину џемата чине џамија и мезаристан.

Имами у џемату били су: Рамо еф. Новалић, Исхак еф. Алешевић и Музафер еф. Мусић.

Садашњи имам је Хусеин ефендија Чорбо.